duskababic

Evo  uobičajenog sezonskog izveštaja iz moje ulice.
Neki dan sam sedela pored prozora. Ne znam da li se vaša jesenja priča slaže sa ovom predivnom pesmom, ali meni je izmamila sećanja i suze. Gledala sam drveće bez lišća i kako prolazi kiša. Ali sunce se više nije pojavilo.
Prošao je još jedan jesenji mesec. Novembar će mi [...]

Evo me nazad posle duže vremena. Ovih dana desila su mi se dva veoma tužna događaja. Tako to ide kod mene. Svaka radost, (Jelenina svadba, i još neke sitnije, obične i svakodnevne radosti), vrlo brzo je iščezla, pred tugom nesrećnih i žalosnih zbivanja…posle! Kao da su tužni događaji čekali da se nesmetano dese prvo oni [...]

Prozori me oduvek fasciniraju, posebno sada u gluvo letnje doba, kad su širom otvoreni i kad mogu satima da stojim pored njih i da se sećam. Volim da ih posmatram kao oči kuća i ljudi koji u tim kućama žive. I volim da ih gledam, da zavirujem, jer svaki ima svoju priču.
Otvoren prozor moje [...]

Pogledajte šta sam pronašla na mom omiljenom sajtu TED.com!


To je Artur Bendžamin, koji za sebe kaže da je mathemagician. Svoj redovni posao profesora matematike obavlja na Harvey Mudd College-u, dok ostatak vremena provodi uglavnom u svom tuxedo-odelu, na pozornici, pred radoznalom publikom, kao pravi mađioničar. On publici predstavlja brze mentalne kalkulacije, memorisanje brojeva i druge aritmetičke trikove, i to radi na veoma interesantan način, obično primenjujući sistem formule (a+b)na kvadrat= a na kvad.+2ab+b na kvad.. Na pr. broj 75, podeli na dva člana 70 i 5, i primenjuje dalje formulu. Kad su višeznamenkasti brojevi u pitanju, svakom broju dodeli slovo, pa pravi reči, radi boljeg memorisanja itd.
Sve u svemu pogledajte ovaj clip! Kompjuter radi pomoću algoritama, a profesor Bendžamin pokazuje da i ljudski mozak može raditi kao kompjuter. On se takođe bavi Višom matematikom na polju Vandermandeove determinante i Fibonačijevog broja.

Kraj prošle i početak ove nedelje protekao je vrlo dinamično, jer je bila Mira, naša drugarica i većini kuma. Potegla žena iz Las Vegasa, Nevada i došla kao na kaficu i da jede ribe. Mi svi zajedno popadali u nesvest, a ona kaže -  da vam dokažem da ništa nije neizvodljivo, samo kad se hoće….ostavila nam sijaset sajtova low cost kompanija za letenje preko bare, i kaže čeka nas… Ne znam kako će ostali, ali ja evo počela da šparam za kartu i malo džeparca.

Мира тхе анпредиктабл
Njena neobuzdana priroda, i dan danas, puna neke neobjašnjive energije…nije nam dala da živimo svoj uobičajeni zimski san, koji se naročito ove zime, otegao k’o gladna godina. Pazite, to kažem ja, koja sam sve samo ne statična i inertna osoba. Ali za Miru smo svi obdanište.

Okupila nas je sve, zaglavljivali smo do kasno u noć, smejali se, igrali, pevali…Ponajmanje sam s njom uspela da pričam…Zato se preksinoć javila da je stigla, i da se iskuka kako je prošla na grani. Našli joj u prtljagu “zovove zavičaja”, platila kaznu, zapisali je kao teroristu na spisak ozloglašenih, svađala se…totalno je odlepila kaže…”Kad sam ispričala Joci(muž) šta mi se desilo, ja otvorila neku cugu i ubila se k’o majka…nisam htela da pričam ceo dan dok me bes nije prošao”. To stvarno mora da je zabolelo…ona da ne priča! Zato smo pričale jedno sat vremena, pretresla je svoj boravak ovde, opet tražila da obećam da ćemo doći na leto i odjurila…kaže čeka je party za njen comeback.
Ponekad pomislim da sam sanjala da je bila ovde. Onako, da je kao thunderbird probila zvučni zid, rekla šta ima, raspevala nas i oraspoložila, i podsetila da smo mladi dokle god u nama postoji i onaj najmanji poriv i motiv za igru. Mira zna da vodi igru, pa šta košta da košta! Nikad joj nije bilo žao…Obuze me bluz iznenada…
Samo za vas i Miru, Fleetwood Mac…

i još jedna veselija…

U sredu ću obući farmerke, čizme, kapu, šal i neku toplu jaknu. M. i ja ponećemo po neko piće i otići u našu kafanu, koja radi kao i svaki dan, gde smo svi kao rodbina. Ko nema bolju ideju, neobavezno, može da ostane celu noć za Novu godinu. Izaći ćemo malo napolje na trg, da čujemo pevače koji nas interesuju i vidimo neke ljude. Kad se smrznemo, otići ćemo kod prijatelja, koji nas čekaju kod njih kući. A tamo…čeka nas igranka bez prestanka. Uloodićemo se uz stare stvari, i tako do jutra, nema stajanja….Evo, kako mi to…Vama svima mnogo zdravlja, para i osmeha u Novoj godini!!

Da vam dani vikenda uz ovu neumornu košavu ne budu oni koje biste najradije proveli u pidžami i šetali po kući kao zombi.Da ne bude dan kad se pogledaš u ogledalo, a odande ti se niko ne osmehuje.Da ne bude dan kad iz glave ne izlaze misli o neobavljenom poslu i obavezi, i nezadovoljstvo samim sobom zbog toga. Da vas oni koji vas traže nađu…a i vi tražite. Razgalite dušu ovom pesmom, kao ja što sam, i biće vam lakša ova nepodnošljiva “lakoća” življenja!Nedavno je bila godišnjica smrti Džona Lenona. Čula sam ovu pesmu, koju je i on izvodio, i zbilja sam se naježila. Nastala je tako što je 37 muzičara širom sveta učestvovalo u projektu Round world song. Nikada se u životu nisu videli, niti se znaju. Svako je na svom parčetu planete otpevao pesmu, koju su majstori od zanata posle lepo sklopili u ovaj paketić, koji mi je obeležio prošlu nedelju. Prijatan vikend!

Oni su mi osvežili nekoliko poslednjih dana. Ne znam da li ste znali za njih, ali ovaj hor vredi čuti. Kad sam čula kako izvode I wanna be sedated, Purple haze i Take a walk on the wild side, potpuno su me kupili, premda su im sve izvedbe odlične. Skupili su se u jednom staračkom domu u Mančesteru, i svima pokazali svoja zlatna srca. Dokazali su da fizički, godine i nisu tako bitne, ako si duhom mlad. Volela bih da kod nas u Srbiji postoji jedan ovakav hor za rock and roll, da se učlanim, al’ odma

BITS…
Već nekoliko dana ćutim i buljim u nedefinisanom pravcu. K’o da imam bird brain, božemioprosti! Noćas dok sam se mučila da zaspim, pala mi je na pamet odlična ideja za moj sledeći post, ali sam pogrešila opet po hiljaditi put. Nisam ustala da zapišem ili iskuckam par stvari u nekim tezama, potpuno ubeđena, da nema šanse da to do jutra zaboravim. Bojala sam se da ću se rasaniti. Sledeće je bio M.-ov glas -” Ovo malopre bio je sat, zar ne moraš da ustaneš i ti ?” Bilo je jutro, a

The original trailer for the Graduate.

Garfunkel - Are you going to Scarborough Fair The Graduate movie