shaputalica

Spava. Smanjla telefone. Neće nikog i ništa da čuje. Dosta joj je bilo ovih dana rečenica «Srediće se nešto», «Ma neeemooogućeee!», «Pa ko će sad da radi ako odeš?»
Pa radiće neko. Nešto. Samo nek je se manu svi…samo da puste…nek’ ne podgrevaju bes i ljutnju…ona to ne želi da doručkuje nit’ da večera…nema nameru da [...]

Malo životne istine sažete u jednoj divnoj rečenici:
“Ko te kara nek ti piše pjesme.” – Elvis J. Kurtović

Divan, onako baš romantičan početak divnog letnjeg dana….helou maj frends!

Toliko sam nešto opušćena da mogu dubijem i da ne trepnem.

Umirilo se sve. Odjednom.
Miriše dan na oluju.
Ni mačke se ne čuju. ni grane ne mrdaju.
Nema ptica. Ni bubica. Ničeg da čuješ osim jebene tišine.

Govna će da padaju.
‘Oće, majke mi.

A onda: jeeee!!! Počelo da grmi.  
Biće oluje, kurcu fala, konačno nešto da meni prija!
A znala sam da neće da me zajebe, dan mi je tako lepo počeo.
I sad idem na terasu da kuliram i gledam u ovo:

I duživam k’o prava dok stena puca, dub se lama, zemlja nek se trese.
Evo, počinje vetar. I kiša. Ooo, daaa.
A ja ću da pustim do daske ono čime se drogiram tudej:

Prepuštam se. 
Od prirodnih lepota najbolje obožavam oluje.
A vi, kako te?

“Najmanje se govori kad te se najviše tiče.”
“Tvrđava” - Meša Selimović
 

 

Istine koje neće promeniti svet, al’ su moje:
* Najsladje popijena kafa je ona koju izgrebeš sa dna kutije. I posle ti se pije još.
* Burek sa sirom je mnogo ukusniji dok misliš o njemu nego dok ga jedeš.
* Ne vredi se nervirati oko iste stvari tri puta: pre, za vreme i posle. Zato se uopšte ne vredi nervirati.
* Budale se razmnožavaju brže nego zečevi. I svi bi da jebu tebe. Odjebi budale.
* Svoju majku treba tući dok je mala. Posle je kasno. Ćuti i smeškaj se.
* Smrt ne postoji. Otkud znam?
-Materija se pretvara u energiju. Rek’o Ajnštajn, ne pametujem dakle. Samo primenjujem. I svidja mi se.
* Vreme je govno. Ljuta sam na njega. Stalno mi protrčava ispred nosa i ruga se.
Opet flertuje, a meni nije do toga. Glupo muško - uvek ubode pogrešan tajming.
* Kad si besan a nemaš na koga da vičeš ni u šta da udaraš - pevaj. Što glasnije možeš. Urlaj. Pomaže. 

želela sam da te se setim.
Danima sam šetala osunčanim ulicama, a nisam videla sunca.
Susretala poznanike koje ne prepoznavah, susede kojima ne klimnuh glavom blago, uz osmeh.
Posmatrala sam krošnje breza kako se povijaju na vetru i ne, nisam ih videla.
Noćima sam ležala pokraj tebe u krevetu dodirujući svojim nožnim prstima tvoje, preplićući udove, udišući tvoj miris, i ne, nisam te osećala.

Jutros sam jednostavno zatvorila oči.
Hodala sam našom ulicom potpuno zatvorenih očiju i ko

Nina Simone, in "Feelings", Montreux Jazz Festival, 1976.

Ključ za trostruku bravu koja nema šta da čuva zaškripao je u ulaznim vratima. Kaja je došla kući. Kako ta rečenica zvuči divno i konačno:
Kaja je došla kući.
Šta to, dođavola, uopšte znači?
Znači da je Kaja prošla kroz golootočki špalir pogleda babetina iz komšiluka koje vole da zaviruju u kesu i čija se vrata oglašavaju tihim “škriiiip” kad Kaja dovuče pijanu guzicu, na primer, u četiri ujutru ili je neko doveze autom u četiri popodne, i to na primer.
Nakon inspekcijskog

Nesto najbolje

šta ima da pričam, ko zna taj zna. ko ne zna, žao mi ga

počivaj u miru Dino!

lovely, really...I adore LK...

I think so....fantastic....it's a group from Serbia, music is theirs...

Godinama već planiramo da vidimo Ohrid. Nije da na tu odluku nije imala uticaja molja ljubav prema makedonskoj muzici i vinima, priznajem sve, apsolutno i bezuslovno, ali ima neka čudna energija, neka wireless konekcija izmedju tog mesta i mene…dugo već. Krajnje je vreme bilo da se sretnemo. Jezero i ja.
Ni niz neprijatnosti uoči puta koje su kulminirale potpuno sjebanim ligamentima desne noge dva sata pred polazak nisu me zaustavile. I nisam se pokajala. Naprotiv. Put do Ohrida odličan. Auto-putem d

Kad pukneš u petak oko dva i deset….
- Da ne ubiješ nekog iz odma’ i momentalno pokupiš džopke i s posla kreneš ranije uz čuvenu repliku Anice Dobre: «Ja sad idem, a vi se svi jebite. Vodite ljubav a ne rat.»
- Sve telefone turiš na sajlent
- Dođeš kući i proglasiš moratorijum na verbalnu komunikaciju i zauzmeš teritoriju kupatila i dnevne sobe, a pretsoblje proglasiš pograničnom zonom. Kuhinja spada u bescarinsku, zbog mačora
- Tuširaš se dok ne istrošiš bojler od najviše lita

Povraća mi se. Onako, baš. Nabila sam se u ćošak, hiberniram i zamišljam sebe u akciji: kako, na primer, čim u avgustu umočim guzicu u Ohridsko jezero nastavljam da plivam…čak do Albanije. Šta fali, nije ni tamo tako loše. Znam da opsujem nekom majku ako baš zatreba, umem da kažem i ‘fala lepo i dobro jutro. I burek da tražim. Više mi valjda i ne treba da razumem. I tamo ‘oće dobro magare. Da rinta i vuče. Šta će ti da razumeš jezik? Da sam sad na primer onaj član EU

Znate već da ja čitam razna wc izdanja…ima tamo različitih korisnih saveta: kako da na milion načina napravite jedan isti kolač, slatko od jagoda, očistite fleke, rernu zamazanu (stoko štrokava, mislim se dok čitam), kamenac sa zuba i pločica (2u1) korisno upotrebite ostatke od kolaž-papira, pametno iskoristite buđav lebac, otpatke, žuto iz ušiju, crno ispod nokata….feeenomenalne novine.
E, ima tu i uputstvo kako da osvojite muškarca (valjda na tomboli, jebem li ga), pa kako da zad

Dame Kiri Te Kanawa sings Musetta's Aria "Quando men vo" from the opera "La Boheme" by Giacomo Pucci