Umirilo se sve. Odjednom.Miriše dan na oluju.Ni mačke se ne čuju. ni grane ne mrdaju.Nema ptica. Ni bubica. Ničeg da čuješ osim jebene tišine.Govna će da padaju.‘Oće, majke mi.A onda: jeeee!!! Počelo da grmi.  Biće oluje, kurcu fala, konačno nešto da meni prija!A znala sam da neće da me zajebe, dan mi je tako lepo počeo.I sad idem na terasu da kuliram i gledam u ovo:I duživam k’o prava dok stena puca, dub se lama, zemlja nek se trese. Evo, počinje vetar. I kiša. Ooo, daaa.A ja ću da pustim do daske ono čime se drogiram tudej:Prepuštam se. Od prirodnih lepota najbolje obožavam oluje.A vi, kako te?