Godinama već planiramo da vidimo Ohrid. Nije da na tu odluku nije imala uticaja molja ljubav prema makedonskoj muzici i vinima, priznajem sve, apsolutno i bezuslovno, ali ima neka čudna energija, neka wireless konekcija izmedju tog mesta i mene…dugo već. Krajnje je vreme bilo da se sretnemo. Jezero i ja.Ni niz neprijatnosti uoči puta koje su kulminirale potpuno sjebanim ligamentima desne noge dva sata pred polazak nisu me zaustavile. I nisam se pokajala. Naprotiv. Put do Ohrida odličan. Auto-putem do Skoplja pa dalje preko Velesa, Gostivara i Kičeva…preko planina se vozi u tri trake, zanimljivi pejzaži, putovanje bez mnogo zamora…ali sve je to nevažno naspram onog što sam pokušala da dočaram u videu ispod, a zbog čega ću se vraćati tamo, sigurno: mirisa jezera u rano jutrodivljih, skrivenih plaža duž čitave obale do Svetog Naumaputovanja čamcem do izvora Crnog Drimačarobnog peska u dubinama Ohrida na kome spavaju školjkepriča čiča-Jordana dok vozi čamcem po čitavom jezerunaših zajedničkih traganja za najlepšom i najmirnijom plažom na svetupronalaženje najlepše i najmirnije plaže na svetugostoljubivih, skromnih i divnih ljudinajlepših zalazaka sunca ikadazvuka talasa dok se odbijaju o kamenitu plažu pod terasomjutarnje kafe s pogledom na beskraj…Bolje vas našla…*Apsolutni hit Ohridskog leta je ova pesma koja je neodoljivo zarazna, DJ Shantel - “Disco partizani”, pa sam morala da je umontiram…i ne mogu da je se oslobodim još uvek